Милорад Максимовић:Очи жедне живота

Хиљаду путева
хиљаду надања
за очи жедне живота
нема вечног страдања
само тихи мир…
.
Нити што се свезују у причу
која бива изнад свих скаски
су сребне струне небеске харфе
време ту не касни
радост је ватре пир.
.
Вид у стакло подаме.
Врило је срце сваки пут.
Вешто се кичица измакла
да би прст Божји стварао.
Чекам те.
.
Док сам једно у мислима са свим
спреман и запет,
осећам твоје присуство душо
и видим искре духа твог.
Вољена, дариваш благослов.
.
Ево само на трен
што у нашим дворима вечно је ту
понећу твоје даре њима
Љубав чисту у грудима
лепоту којој речи не прилазе.
.
Отварам десни длан
у њему станује вечни плам
Лице ми влажно од етарске воде
ноге ми зове тај дах слободе
У трк! У Бој, Ура Роде мој!
.
И све утихну…
Изабрах једну капију.
Свет је нестао и родио се опет.
Ах леп ли је живота цвет…
Ах леп ли је…