Милорад Максимовић:Очи жедне живота


Хиљаду путева 

хиљаду надања

за очи жедне живота 

нема вечног страдања

само тихи мир… 

.

Нити што се свезују у причу 

која бива изнад свих скаски 

су сребне струне небеске харфе 

време ту не касни

радост је ватре пир. 

.

Вид у стакло подаме.

Врило је срце сваки пут. 

Вешто се кичица измакла 

да би прст Божји стварао.

Чекам те. 

.

Док сам једно у мислима са свим 

спреман и запет,

осећам твоје присуство душо

и видим искре духа твог.

Вољена, дариваш благослов. 

.

Ево само на трен

што у нашим дворима вечно је ту

понећу твоје даре њима

Љубав чисту у грудима

лепоту којој речи не прилазе. 

.

Отварам десни длан

у њему станује вечни плам

Лице ми влажно од етарске воде

ноге ми зове тај дах слободе

У трк! У Бој, Ура Роде мој! 

.

И све утихну…

Изабрах једну капију.

Свет је нестао и родио се опет.

Ах леп ли је живота цвет…

Ах леп ли је…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s