Осип Мендељштам: * * *
Дато ми је тело – шта ћу с њим,
Толико мојим, тако јединим?
.
За радост – што живим, да дишем знам .
Захвалност, реците, коме да дам?
.
Ја сам и вртлар и сличан цвету
И нисам сам у тамници свету.
.
На стакла вечности у овај мах
Легла је моја топлина и дах.
.
Отиснуће се шара на њима
Неразговетна ускоро свима.
.
Нека се тренутни слива мутљаг –
Те шаре се неће збрисати траг!

.