Запевај водом низ камен кроз пределе

.

Сунце је и цветови отварају далеки неки крај

Свога света око тебе да те заведу у живот

И прострује кроз своју крв кроз своју сенку

.

Јер вече као смрт далеко је

.

Кроз поглед ти стрелама севају прве птице

У корацима ти се буде путеви

Којима ћеш стићи до својих пољубаца

Подигнутих у ватре

.

Љубав назови летом

.

Ако си се отиснуо пре ћеш стићи

Да узимах и губиш

 А губљење знак пуноће су

.

Као у сну

Који ти се лепотом отима

Сваком сећању.