Димитрије Николајевић: Као у сну
Запевај водом низ камен кроз пределе
.
Сунце је и цветови отварају далеки неки крај
Свога света око тебе да те заведу у живот
И прострује кроз своју крв кроз своју сенку
.
Јер вече као смрт далеко је
.
Кроз поглед ти стрелама севају прве птице
У корацима ти се буде путеви
Којима ћеш стићи до својих пољубаца
Подигнутих у ватре
.
Љубав назови летом
.
Ако си се отиснуо пре ћеш стићи
Да узимах и губиш
А губљење знак пуноће су
.
Као у сну
Који ти се лепотом отима
Сваком сећању.
