Анђелко Заблаћански: Жена


Твој осмех поезију пише

У очима ти Орион блиста

У њих се моје жудње слише

Богињо страсти смоквиног листа.

.

На уснама ти чедност гори

Зору постидеше твоја недра

У коси спава Бог што те створи

Ко јулски дан су твоја бедра.

.

Корак ти је музика тија

Ко роса свеж мирис твоје пути

Пољубац твој је ујед који прија

Осећање што се увек слути.

.

И ноћас нека полуде усне твоје

Њихов немир нека ме зароби

А кад тишину уздаси освоје

Твој додир – у прах нека ме здроби.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s