Лабуд Н. Лончар: Скровиште наде


У мом сну

Једна је пахуља пада на твоје груди

Тамо гђе она мала птица спава

У гнијезду пожуде

Гђе тихује истина а

Што љубав се зове

И мјесечева сјенка покрива очи.

..

Пробуђен

Пјесмом птице са џанарике

Пољупцем

Жедним

Испијам ноћ

И топим пахуљу-

Постајеш мјесечева љубавница

На прагу

Скровишта наде

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s