Са чиме бих могла љубав да измерим,

кад ништа на свету није јој ни прићи.

Са чиме бих могла Тебе д’ упоредим,

кад ти ништа не мож’ ни до чланка стићи.

.

Толика се љубав не мери сa земљом,

баш ниједним стањем које ме обгрли.

Толика се душа не мери са Вером,

јер више нег’ небу, Теби срце хрли.

.

Ти си нешто бајно, најлепше и трајно,

племенито, чисто, са љубављу вечно.

Ти си месец ноћи, моје сунце сјајно,

занавек вековно, бескрајно и срећно.

.

Ти си Љубав, Вера, Част и Благостање…

Ти си попут живота, срж – поимање!