Ава Јустин Поповић: Азбучник Богочовечних мисли (2)
Страшно је бити човек, ако човек није бесмртан и вечан. Ја и ти путујемо на гозбу црва, ако је последња станица нашега живота у гробу.
Шта ти користи наука и култура и цивилизација, биоскопи, позоришта, универзитети, лабораторије, летови у васиону, шта ти то вреди? Сутра си ти кандидат за смрад, ти човек – смрдљиви леш. То си ти без Христа, то без Вечнога Живота, то без бесмртности.!
Човек је бесмртно и вечно биће. Човек је створен за бесмртност и живот вечни, човек је створен не да буде пролазни црв на земљи, него вечно биће на земљи.
Шта је човек без Вечнога Живота? Врећа крваве иловаче, врећа пуна црва. Шта је човек без бесмртности? Несрећа модерног и новог европског човека.
Ко Богу служи себи служи, у својој вености служи, своме вечном човеку у себи служи, своме бесмртном човеку у себи служи.
Само је Истинити Бог онај који може да победи смрт, који теби и мени осигурава бесмртни Живот Вечни. Све је друго лаж, лажа и паралажа.
Знај брате и сестро: свако твоје добро и свако твоје зло бесмртно је. Јер твоје добро води у рај, твоје зло у пакао…. Човече! Увек си бесмртан, увек си вечан, никад ниси смртан – не варај себе. И када тело заспи сном смрти – душа је вечно будна.
Човек расте у све бесмртности божанске, остјући увек при својој људској природи. Зато хришћаниновом усавршавању нема мере: једина је мера – безмерје, једини крај – бескрај.
