Ајде казуј горо мила

Гдје си мога драгог скрила

Да му видаш ране љуте

Врати га у моје скуте

Да то срце од Хајдука

Дотакне и моја рука

Вилинским сам плетом

Јелек срмом окитила

Девет стријела жар зажарила

Медовину приправила

Да му вратим снагу,силу

Трагове му срцем тражим

Џаба звјерке чувају га

И вјетрови што их шаљеш

Да ми путе отежају

Мој је завјет моја судба

Суђелице тако кажу

А и звјезде ме не лажу

Помрчину растјерују

Љубав,ватру у крвца ми доливају

Наћи ћу га горо мила

Да си га у њедра скрила

Хајдуке ћеш друге видат

Твоји су од памтивјека

Овог пусти горо сестро

Огњиште нас наше чека

Ватру јутрос заложила

Бијела платна припремила

И погачу умјесила

Рујна вина наточила

Дукатима њедра окитила

Ајде казуј горо мила.