Верица Стојиљковић: Пламом Светим окупан
Ти, што руке рашириш и земљу загрлиш!
Ти, што око отвориш и воде помилујеш!
Ти, што шапатом са травама разговараш!
Ти, што са птицама срцем запеваш!
Ти, дугом, под небеским сводом очаран,
Пламом Светим си окупан!
