Велика Томић: Цвет ивањски
Тешко је волети испод моста
где реке непрестано хуче.
Потрчимо у житна поља
и држимо се за руке.
.
У полеглој житарици
влатак на млеко мирише.
Угледа јагличицу у јамици
капи се његове разлише.
.
Зазвони звончић, радосно кличе:
„Цвет, ивањски, јави се да ниче!
радујмо се цвћу, за срећу, за срећу…!
.В.Т:„Летњи обичаји“

Фото: Ивањско цвеће; Википедија