Душица Милосављевић: Елиса


Била је ноћ, а као да је био дан,

негде на самој граници јаве од сна

стајала је на извору сребрно живе воде

и чекала, дивила се лепоти…

.

Ноћ је, а као да је дан,

слетела је светлосна птица на домак од ње,

Гамајун, што долази у сне!

.

Питала је дева

шта ће ноћас птица да јој пева

и одговор у мислима гласом људским доби,

рече јој да погледа по блиставој води

свог драгог што снева.

.

Пресрећна је дева

кад угледа ратника са вуком што иде

по води су газили као да је земља

у сусрет полетели да се што пре виде!

.

Загрљај ван тла,

љубав највећа!

.

„Moja си , Елиса у векове све,

дошао сам сада да одведем те“

.

и тихо , нечујно у наручје је узе,

Гамајун их испрати у светлости Права

два вољена бића испратише сузе

у радости оне која будна спава!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s