Ава Јустин Поповић: Благодат (1)
Под благодаћу се разумеју сва света божанска средства и све свете божанске силе, дате људима од Трисветог божанства преко Господа Христа ради њиховог спасења од греха, смрти и ђавола, и светог живљења од Оца кроз Сина у Духу Светом… Све што треба души, даје благодат. А кроз све то она даје и божански мир.
*
На целом путу спасења, од почетка до краја, благодат Божја и мир Божји неопходни су у нашој вери и нашем освећењу.
*
У ту чудесну благодат ми имамо приступ вером, не нечим другим: не знањем, не имањем, не науком, не богатством, не звањем, нити ичим другим. А веру може имати сваки човек, само ако хоће: зависи од његове добре воље.
*
Слуга Еванђеља Божјег може успешно обављати своју “службу благодати Божје“ само уз непрекидну помоћ и сарадњу благодати Божје.
*
Шта је благодат? У најширем смислу: сам Господ Христос; затим његово свето Еванђеље, и све што је Он као оваплоћени Бог Логос донео човеку и роду људском. У томе је и изузетан мир, божански мир, који се са Еванђељем Христовим Усељује у сваку душу која живи по Еванђељу. Нема правог мира без благодати божије. Док се душа светим еванђелским тајнама и светим еванђелским добродетељима не облагодати, она не зна за прави мир, у коме се душа наслађује осећањем блаженог свејединства живота и света.
*
Хришћани су силни благодаћу.*
*
Воденица благодати самлеће што не може воденица логике.
.
А.Ј.П: “Азбучник богочовечних мисли“
