Ана Ахматова: Сан


Знала сам да си ме снио

Због тога не заспах ја.

Мутан је фењер вио

Плавет, да ми пут сја.

.

Ти виде у царском врту

Дворац, бољи но ишта,

Ограде црну црту

Крај звонког степеништа.

.

Ишо си – без стазе јасне-

И мислио при том:

“Брже, да сан не згасне,

Пре сусрета са њом.“

.

Стражар крај парадних врата

Викнуо ти је: “Куда!“

Уз шкрипу лед се ломата

И црни вода свуда.

.

“Језеро – мисао сину-

У њему острво знам…“

И одједном кроз тмину

Угледа плавичаст плам…

.

У дану, оскудне боје,

Пробудио си се касно

И први пут си моје

Име рекао гласно.

Фото: Обичан, малецки сан; Изложба слика Милутина Обрадовића; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s