Ана Ахматова: Сан
Знала сам да си ме снио
Због тога не заспах ја.
Мутан је фењер вио
Плавет, да ми пут сја.
.
Ти виде у царском врту
Дворац, бољи но ишта,
Ограде црну црту
Крај звонког степеништа.
.
Ишо си – без стазе јасне-
И мислио при том:
“Брже, да сан не згасне,
Пре сусрета са њом.“
.
Стражар крај парадних врата
Викнуо ти је: “Куда!“
Уз шкрипу лед се ломата
И црни вода свуда.
.
“Језеро – мисао сину-
У њему острво знам…“
И одједном кроз тмину
Угледа плавичаст плам…
.
У дану, оскудне боје,
Пробудио си се касно
И први пут си моје
Име рекао гласно.
