Ако се неко препадне – ваља га повући за уво да страх нестане.

Када се помену нечија лепота, или здравље – ваља се три пута куцнути о дрво “ради урока“.

Када се у пролеће први пут чује кукавица – ваља се по трави ваљати да не боле леђа.

Ваља се на Ђурђевдан на реци окупати – биће се здраво целе године.

Ваља се ваљати када у пролеће први пут чујеш грмљавину – неће те леђа болети.

Ваља се на Видовдан изнети ствари на сунање – неће бити мољаца.

Ваља се, ка се у пролеће чује кукавица, рећи: Чујем те, не видим те; не видела ни твоју сеју (змију) за годину дана.

Ваља се на Јереминдан лупати у канту, ићи око куће и викати: Јеремија у поље, беш’те змије у море!

Када се чују жабе, баља сејати тикве.

.

Сакупио Ника Никола Стојић:

“Драгачевске приче и предања“