„Важно је, да мој бисер изрони и буде на сунцу.

Јесте да је он дошао мени као неугледно зрнце песка, и да му је мој седеф дао лепоту, за којом људи жуде. Седефом сам га волела.“

То, што људи зову бисер, није ништа друго него – љубав шкољкиног срца.

„Кад бих ја изронила међу људе, они ми се не би тако радовали – можда би се и наругали мојим грубим љуштурама.

Зато им шаљем бисер, да виде како је моја љубав сјајна.“

.

Извор-интернет страница -приче Магикус-