Борис Пастернак: Петлови


Сву ноћ се вода мучи, не одмара.

У уљу лана дажд до јутра ври.

И под поклопцем модрим кључа пара:

Пуши се земља ко у лонцу шчи.

.

Стресајући се, када скоче траве,

Ко ће роси да наслика мој страх

У часу кад се први петли јаве,

За њима други, затим сви у мах.

.

Одвајајући време по имену,

Наизменце зовућ мрак у њему –

Прорицаће они и промену

Киши, земљи, љубави и – свему.

Фото: Петлови; Милован Пенков; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s