Док читах слово о генију нашем

ком ненадмашност и О Нил изрече

обрех се у сећању детињем

кад живот мој је почео да тече.

.

Летех и ја са крова малога

са кишобраном у рукама двема.

Да не буде пада ми болнога

ашовљена ме земља спасила.

.

Едгара Рајса када сам читао

и упознао његовог Тарзана

у парку сам са дрвета пао

не издржа ме бршљенска лијана.

.

Карл Мај ми Винетуа даде

и отад почех стреле правити.

Кад једна сестри на главу паде

и са овом игром морах престати.

.

Ископах рупу за моју корњачу

до које од пумпе спроведох воду.

У водоток убацих обртњачу

од кукурузовине сачињену.

.

Дете из дома у дружбу довели

родитељи моји – просветари.

Да се играмо га оставили

а он моју корњачу удави.

.

Из света књиге машту сам црпио

да коловођа играма будем.

И деригаће сам тако открио.

Играсмо се на туру клизањем.

.

Кажама књишким машту сам палио

да буде ватром вечности моје.

Играма радости сам је жарио

да ми се тело и душа споје.