Пијући коринтско сунце

Читајући прастари мермер

Грабећи напред кроз море винограда

Циљајући харпуном

Заветну рибу што умиче

Налазим лишће што сунчев псалм напамет учи

И жива се обала с радошћу отвара.

.

Пијем воду, сечем воће

Заривам руке у наслаге ветра.

Дрво лимуна шири полен лета

Зелене птице ми цепају снове.

Одлазим с погледом, широким погледом

Ка свету што по мери срца

Постаје предиван изпочетка.

Одисеј Елитис – добитник Нобелове награде

за књижевност, 1977. Превод са енглеског

(Уметност превођења) – Давор Вујовић, окт. 1998