Одисеј Елитис: Пијући коринтско сунце
Пијући коринтско сунце
Читајући прастари мермер
Грабећи напред кроз море винограда
Циљајући харпуном
Заветну рибу што умиче
Налазим лишће што сунчев псалм напамет учи
И жива се обала с радошћу отвара.
.
Пијем воду, сечем воће
Заривам руке у наслаге ветра.
Дрво лимуна шири полен лета
Зелене птице ми цепају снове.
Одлазим с погледом, широким погледом
Ка свету што по мери срца
Постаје предиван изпочетка.
Одисеј Елитис – добитник Нобелове награде
за књижевност, 1977. Превод са енглеског
(Уметност превођења) – Давор Вујовић, окт. 1998
