Владан Пантелић: Беловође
Енергија узрастајућег дана Сварога…
Буди пра-прасећања и гура на путовања
Из дубине бића исходе за завичајем чежње
У духу увек видим маглу и пену беле реке…
Бела пена и хук реке живе у мојој глави!
.
Видим многе дубоке подземне просторе
И видим изнад високе прекрасне храмове
У њима изабране ученике – носиоце знања
Посвећене у незамисливе линије постојања
Дрхтим на помисао да сам један од њих…
.
Око утврђења пет или седам река живоносних
То је Беловође земаљско – духовно средиште
У које су посебно долазили Перун и Дајбог
Ватреним вајтманама – бржим од светлости
Перун и Дајбог из главе изрецитоваше Веде
.
Онда мрачни дуси сплетоше јаке замке издајне
Дивља хорда развали зидове поруши храмове
Али духовно Беловође се не може уништити!!!
Преселише га велики јерарси у просторе скрите
Где? Слутим – у дубини Тијаније… Алтају… Ртњу…
