сенка се твоја сакрије испод јастука

и слути сумраке да ме изнова грли

осећаш то је та тајена невид рука

што у снове ватрене неверној хрли

.

останеш одласком прскања мир да носиш

у слатке трнце дуго се чежњива враћаш

светнестан праху жуђењем дугим пркосиш

немиром срца слуђена сва јутра плаћаш

.

плакаћеш опет и кад се небо утиша

пред поноћ да се распарне звезде разгоре

у теби врелој божанска разискри киша

.

невине мисли под челом дуго се боре

срце надјача и све се почетку врати

да наша сенка сенке нам распете прати