Драган Симовић: Вечно присутна промена
| Лирски записи Стваралац посвећен Стварању излази из Времена и улази у Вечност. Будући да се Стварање не догађа у Времену, већ у Вечности, Стваралац није у власти Времена. Његово видљиво тело пребива у Времену, али његово Биће и Суштаство обитава у Вечности. Сва велика уметничка дела надилазе Време. Нису у власти Времена, нису подложна Времену. Све оно што се из Вечности низведе у Време, после неког Времена враћа се у Вечност. И ми смо се из Вечности низвели у Време, те кад ваљано обавимо свој Задатак, крећемо натраг – пут Вечног Присуства. Тако ми постајемо, бивамо и заувек остајемо – властито Дело. Стварајући властито Дело – ми стварамо Себе. Отуда Стваралаштво и јесте више од Љубави и више од Доброте. Јер ни Љубави ни Доброте нема без Стваралаштва. Над свим бићима и световима влада Начело Стварања, којега неки зову Начелом Промена, будући да Стварање и јесте Вечно Присутна Промена. |
СРБСКИ ЖУРНАЛ 