Драгош Павић: Бачени календар
За неко време, ко зна где ћу бити,
ни имена се мога неће сетити,
мисао ће сама да одлети,
нек буде шева, нек слободно лети
јер она мора обићи свет,
летети цео век, јер ником зло не пише
нити сузе било коме брише.
.
Треба волети снове, хемију душе
ко светлост вечну, јер предсказања
и рачуни враћају на лета започета
и трају и сада у смирају.
.
Иста нас ноћ велом покрива,
небо светлост шаље свима,
а ветар позиве шаље и даље носи
небески позив херувима.
.
Заборавите календар,
гласови птица неће умрети,
треба их чаробне увек волети,
а ако цвеће изгуби боју,
нађите песника у себи
да вам испева китицу коју.
