Драгош Павић: Бачени календар


За неко време, ко зна где ћу бити,

ни имена се мога неће сетити,

мисао ће сама да одлети,

нек буде шева, нек слободно лети

јер она мора обићи свет,

летети цео век, јер ником зло не пише

нити сузе било коме брише.

.

Треба волети снове, хемију душе

ко светлост вечну, јер предсказања

и рачуни враћају на лета започета

и трају и сада у смирају.

.

Иста нас ноћ велом покрива,

небо светлост шаље свима,

а ветар позиве шаље и даље носи

небески позив херувима.

.

Заборавите календар,

гласови птица неће умрети,

треба их чаробне увек волети,

а ако цвеће изгуби боју,

нађите песника у себи

да вам испева китицу коју.

Фото: Календар; Википедија


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s