Михаило Миљковић: Сан
Ох какав сан је обузео мене!
Како зору у себи да нађем
Да уберем бар један цвет
Који добра знам
А знам где треба да га тражим
.
Али како доћи и како долетети до сунца
До оне тајне планине
И убрати цвет што на тебе личи
Да га ставим на груди твоје
И да вас љубим и да вас чувам
.
Јер ти си тај редак цвет
Који расте и цвета
На степенастим литицама
До којих допире само сунце
.
Лице твоје одувек памтим
И твоја уста мила
Као врело лето
Насмеј се и шапни ми
Ја сам твоја твој цвет
Волим те
Као врело лето воду чисту
Даћу теби дан и ноћ
И љубав такву исту
.
Прелепи цвете
Молим те
Сиђи низ литице своје
Донеси богињу у себи
На тренутак буди птица
Додирни и небо и земљу
Споји наше светове
И донеси безкрај
И љубав вечну
