Димитрије Николајевић: Човек и птица


Из дубоке шуме где лежим

Пратим лет једне птице

.

Кад шири крила да забије се у бескрај

У мени се одмотава змија љубоморе

.

А она као да ме примећује све више

Небо под крила баца

.

Кад се у грудву скупи сва – горећи пад

У мени злобна срећа лажним златом засја

.

Потрчим озарен да видим малу смрт –

Кад изнова се обрушава!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s