Све пролазно и све од трена

У вековима сакри ти.

На руци вечности, Равена,

Сањивој, ко одојче спи.

.

Не увозе кроз римска врата

Робови више мозаик.

И догорева сва позлата

Са стена де је базилик.

.

Од пољубаца спори влага

Нежнији бива и свод груб,

Ту, уз зелених саркофага

Царица и монаа руб.

.

Немо је ту сред гробних сала,

Хладан је њихов и праг сам –

Да не би полед смерних Гала

Пробудивши се сажго кам.

.

Војничких псовки је у теби

Избрисан крвав траг за нас-

Да бивше страсти пево не би

Тај васкрсли Плакидин глас.

.

Далекој море оде страни,

Вал опколише руже те –

Да Теодорик успавани

Сред гроба не би машто сне.

.

А винорадска пустош тамо,

Куће и људи – све је гроб.

Бакар латинства свечан само

Ко труба, с плоча, пева коб.

.

Сред погледа тек тиха, дуа,

Равенских дева, понекад:

За неповратним морем – туга

Пролази смерно, редом, тад.

.

И водећ рачун веку овом,

Над долином, у ноћни трен –

Пева ми о Животу Новом

Дантеова орловска сен.

.