Словенка Марић: Због чега да не кажемо реч што би могла бити радост и љубав
Ако је међу звездама све само случај,
ако усамљене и далеке јуре вечно кроз ноћ
и траже спас у страху од хаоса;
Ако је све безвременост и трен у исти мах,
и све лута изгубљено у недогледу и вечности;
Ако су и дрво, и човек, и птица и црв
само случај што се деси на плодном тлу Земље,
што се зби у вихору међу звездама,
ако су само случај под светлошћу неког сунца
које већ сутра неће бити у поретку;
ако је човек мали случај и чудо,
само освешћен трен у безмерној тами
што тумара узалудно и тражи корене,
.
Због чега онда ти и ја скривамо бол,
и због чега онда да не кажемо реч
што би могла бити радост и љубав
и искра у тами у којој не значимо ништа.
.
Ако је међу звездама пак свемоћни ум
и божја светлост, и вечна лепота и мир
што осмислише и просветлише таму;
Ако је човек блажена мисао и реч
што је воља Божја на тлу земље посеја,
и благослови је да се животом оплоди,
и обдари је да види таму и безмерје,
и подари јој да искуси љубав и бол
и да сазна самоћу Његову и моћ међу звездама,
.
Због чега онда ти и ја скривамо бол,
због чега да не кажемо реч
што би могла бити радост и љубав
и искра светлости којој ионако припадамо.
