Ана Ахматова: ***


Црни пут је кривудао

Кишило меко.

Да мене испрати као

Замоли неко.

Приистах, ал заборави тад,

Да видим ко је,

Би чудно, после, кадикад

Сећање моје.

Ко тамјан из сто кандила

Магла пливала.

Његова песма се вила,

Срце парала.

Сећам се капије снене

Пута крај кад би.

Тај што је ишо уз мене –

“Праштај“ – рече ми.

Крст ми бакрен он у руке

Даде, ко брат мој.

И ја свуда чујем звуке –

Степске песме пој.

Дом и ја смо тако страни,

Плачем, тужим сва.

Одазови се, незнани,

Тражим те свуд ја.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s