Црни пут је кривудао

Кишило меко.

Да мене испрати као

Замоли неко.

Приистах, ал заборави тад,

Да видим ко је,

Би чудно, после, кадикад

Сећање моје.

Ко тамјан из сто кандила

Магла пливала.

Његова песма се вила,

Срце парала.

Сећам се капије снене

Пута крај кад би.

Тај што је ишо уз мене –

“Праштај“ – рече ми.

Крст ми бакрен он у руке

Даде, ко брат мој.

И ја свуда чујем звуке –

Степске песме пој.

Дом и ја смо тако страни,

Плачем, тужим сва.

Одазови се, незнани,

Тражим те свуд ја.