Лабуд Н. Лончар: Кријеш се…
Кријеш се
Иза осмијеха и
Бисера ноћи
Лукаво њишући куковима
Као да нећеш
Прилазиш постељи на прстима
Смјело газећи хладни поток
Што је прожуборио
У мојим грудима.
Кријеш се
Као дивља мачка
Извијаш гола леђа
И забацујеш косу
Скривајући очи
.
Кријеш се
Иза осмјеха мјесеца
И дугим ногама
Газиш обећану ноћ.
.
И као да нећеш
Из мјесечеве сјенке
Прикрадаш се као дивља мачка
Намјерно газиш
Сјенке прошлости
Из моје главе
Разбацане по патосу
.
Кријеш се..
