Лабуд Н. Лончар: Кријеш се…


Кријеш се

Иза осмијеха и

Бисера ноћи

Лукаво њишући куковима

Као да нећеш

Прилазиш постељи на прстима

Смјело газећи хладни поток

Што је прожуборио

У мојим грудима.

Кријеш се

Као дивља мачка

Извијаш гола леђа

И забацујеш косу

Скривајући очи

.

Кријеш се

Иза осмјеха мјесеца

И дугим ногама

Газиш обећану ноћ.

.

И као да нећеш

Из мјесечеве сјенке

Прикрадаш се као дивља мачка

Намјерно газиш

Сјенке прошлости

Из моје главе

Разбацане по патосу

.

Кријеш се..

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s