Вукица Морача: Сада
Где је доброта побегла од људи?
Духовници ни свећу да упале,
Здухаћи дигли руке од свега,
Само греси, ко звери, на сваког навале.
.
Правда се сакрила испод седам мора,
Слобода лебди негде високо.
Може ли реалност бити још гора?
Човеци тумарају у мрклом мраку.
.
Задаци и обавезе су претешки,
Копрцамо се у сопственом незнању.
Ноћу бежимо у слепе снове,
Посрћемо у греху и блату, дању.
