Наслов одзвања у мислима песме,

она се мислима и пева,

а ово што механички покреће руку да куца слова је одраз мисли!

Живим сваку мисао,

као сунце када своје зраке проспе по лицу

у виду осмеха,

тако се мисли стварају у срећи мог бића

које свуда јесте!

Чуда се купају у реци од кварца белог,

кроз мене пролазе у виду наде, сећања,

и гле, ту су , не одлазе,

чекају да се оваплоте поново и Свето,

док лице ми мазе!

Зраци са мог лица додирују кишу,

она тек све зна,

та вода Жива , по којој се чудо купа,

доноси вести од јутра

да ватра се чувати треба,

у срцу снажно да сија!

Послушај природу шта ти прича,

јер све друго је илузија!