Михаило Миљанић: Убраћу ти ружу


Ја опет живим

на крају града

прошла је поноћ

киша јосш пада

пијем и песму ти пишем

хтео бих да ти шапнем

опет ћу да ти уберем

ону ружу што

не да ми да заспим

.

Опседају ме страсти

од прошле

незаборавне ноћи

твоја дивља ружа

још ми усну влажи

не питај ме

ту чаролију 

опет душа тражи

.

Чаробнице шта се  

у теби то крије

да срце моје толико

прелепо бије

у лудој игри  кад

сва се предаш     

бескрај је за ноћ дужа

.

То је то вино

што још пијем

што вечност пружа

предивна ноћ и

твоја дивља ружа

толико ми душу лечи

да морам ти рећи

две најлепсе речи

волим те

.

Пијем и душу питам 

како да те дотакнем пером

и сузом мојом

и сузом твојом у твоје око

да у љубав зарониш дубоко

.

Морам ти рећи

хоћу да у себи нађем

пожаре у којима би ти

нашла нешто ново

а бескрајно.

не сметају ми кише

да ти уберем 

исту ону дивљу рузу

што још мирише на

поновно јутро

.

Донећу ти срце у зору

бићу на твом прагу

закуцаће срце моје

ево стиже твоја

душа чиста

што у теби тако блиста

.

Љубави моја

све што је у мени лепо

киша твојих суза је

слила у ову дивљу ружу  

молим те узми ову ружу-песму

због тебе сам је написао

Фото: Дивља ружа – шипурак; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s