Међу словима азбучног низа која чине кружницу календара (а то су слова између А и У), два су сугласничка слова чији лик прелази доњу линију писма. То су слова Р и З, односно Рци и Земља. Ова два слова са својим значењем и местом унутар азбучног кола идеално сведоче о томе да је прото-писмо чију традицију баштини стара Азбука настало као одраз календарске симболике и да је стога проистекло из једне пољопривредне културе какве су биле културе древне, неолитске Европе (Старчево, Винча, Трипоље).

Унутар азбучног кола године, слова Рци и Земља налазе се на почетку лета (Земља – одмах по Ђурђевдана) односно на почетку зиме (Рци – мало пре Митровдана). Она одговарају и местима зодијачких знакова Бика (Земља) и Шкорпиона (Рци).

Идеје које означавају слова смештена унутар кружнице календара, испрва су означавала конкретне појаве везане за годишње коло, да би касније, са задовољењем основних биолошких потреба и порастом изобиља она почеле да попримају и апстрактне, духовне одлике. Година је тако попримила свештени карактер.

Доња линија писма у симболици азбучних слова представља земљу. Свако слово које се исписује испод линије писма представљао би одређену идеју подземља односно задирања у земљу.

Слово Р у старијем слоју писма представља рало – оруђе за орање. У каснијем периоду оно поприма идеју речи (рећи) или главе (слово Р у хебрејском писму носи назив Реш и значи главу) – раз(ум). Док рало оре земљу зарад сетве, реч оре етар и може да утеши, надахне, просветли али и повреди као што и рало „повређује“ земљу роварећи је. Време слова Рци у календарском колу (17.10.- 8.11.) пада у време сетве пшенице (5. – 25. октобар) након чега почиње зима (Митровдан) и Сунце улази у знак Шкорпиона (22. октобар) којим влада Марс, планета мушких квалитета.

Два главна обележја знака Шкорпиона и његове осме куће су секс и смрт. У време Шкорпиона природа вене и замире. Семе посејано у земљу симболизује погреб – силазак у подземни свет али истовремено и чин оплодње. Семе је посејано у утробу земље – у материцу из које ће благовремено да никне као нови живот. Дакле знак Шкорпиона симболизује и преображење. Стари зодијачки знак који претходи Шкорпиону је Орао. За орла се везује мит о његовом преображењу након 40е године живота када орао током 150 дана осаме разбија свој стари и закржљали кљун о камен како би му израстао нови кљун са којим даље кљуца остареле канџе и перје да би му такође израсли нови. Ако то преживи, мит говори да орао може да живи још 40 година. Орао је и у етимолошкој вези са ралом – знак Орла пада у време орања пред сетву пшенице.

Слово Земља у календарском колу пада на почетак летњег периода, на васкрс природе, на Ђурђевдан. То је време када земља наново рађа – младице изничу из земље, природа буја, цвета и даје мирисе. То је и време знака Бика (21.4 – 20.5.) којим влада Венера, планета женских вредности. Знак Бика одликују чулност и уживање у чулима – укусима, мирисима што је сасвим у складу са отопљењем и буђењем природе у том периоду који подстичу чулност и плодност.

У словенском предању имамо краву Земун што говори да крава (Бик) симболизује земљу (тур – тера – рт). Код Трачана имамо богињу плодности Семелу односно Земљу. Земља је и језички у вези са семеном – слово З представља клицу која клија из земље, протеже се испод линије писма. Слово З означава и број 7 чији лик очигледно и потиче од овог слова. Руско семь у вези је са породицом (семя), семејством. Седма кућа у астрологији представља партнерство (брак) али се налази на другом месту (на крају лета).

Време од Ђурђевдана (Васкрса) је време свадби када се у староверним обредним песмама помиње Лада (млада?) а понекад и Ладо – младић и девојка, младенци. Док је земља на пролеће представљена као девојка, она је крајем лета већ мајка која доноси плодове – Девица (Богородица, Жива) у седмој кући. Поред женских фигурина, чест археолошки налаз из неолита су и фигуре говеда, краве. Обе фигуре симболизују плодност Земље, рађање и давање.

Слова З и Р у календарском колу представљају мали Јин и Јанг године – мушки и женски принцип оплодње који врте коло непрестаног рађања и умирања. Док потенцијал животне силе у време слова Рци задире у земљу, он у време Земље пробија из земље извијајући се ка небу. Они симболизују заједно са празницима Ђурђевданом и Митровданом почетак и крај летње односно зимске половине године.

Оно што потврђује овакво тумачење ових слова јесте добрим делом и њихов изглед – протезање слова испод линије писма. Међутим овај изглед задржан је само у оквиру црквенословенског писма док је он у грађанској азбуци која је званично писмо свих „ћириличних“ народа, изгубљен односно промењен. То је последица реформе ћирилице руског цара Петра I из 1710. године. Овакву грађанску азбуку преузели су и Срби од руских учитеља. Изворни изглед слова сачуван је у оквиру црквенословенског писма и на старословенским и другим српским споменицима до 18. века.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, 44-ти наставак)