Долазе,

Да се кријемо више немамо где

За искупљење касно је

Долазе,

На крилима ужасе доносе

Да из утроба исчупају све прогутане страхове

Долазе,

Да све је било погрешно

Сада свима јасно је

Сами анђели их шаљу

Међу ова измучена срца

Испод горућег сунца.

Да тела дрхте,

Да сузе лију

Да подеру велове

Што ожиљке крију

Да сваку љубав издају

Да свакој нади

Нож у леђа зарију

Да срчом срца сломљених

Последњу Земљи спреме постељу

Сами анђели их шаљу

Над ове главе тешке

Као решетке !

Да иза снажних тела

Моћних машина

Свечаних одела

Лепих речи

Послова важних,

Свих колона за нигде

Ликова лажних!

Открију очај

Који по ћошковима чами

Стиснутих зуба

Као у кавезу звер

Градова пуних

Побеснелих страсти

Да све те зидова сруше

Који искреност гуше

И отворе пролаз, тај свети пролаз

Од душе до душе.

Ништа испред ни иза

Ово је последње вече

Да ли смо само крв, кост и месо

Или нешто много веће ?

Моменат вредан као цео живот,

Овај једино јесте

***

То нећу да те питам јер видим да сада разумеш

Све што пропустили смо док одраз у очима једни других

Избегавали смо упорно

Али можемо ли се волети сада у моменту овом ?

Једином којег знамо ?

Дубоко и безрезервно.

Као да нема никог и ничег другог.

Загрли ме и чврсто држи

Нек нам се нерви заплету у једно

Сада видиш, сада разумеш

Да никада и није било другог.

Удахни дубоко,

Више од свега не можеш да учиниш

Опусти се

Пусти све.

Овај сценарио бирали смо заједно

Шта је живот спознајемо док умиремо

Ненадано,

Неспремно

Али није тако страшно,

То ионако нисмо били ми,

Све то давно сањао сам

Сада се свега сећам…