Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (2)
Нека у Дом уђе
Пријатељ ми драг!
*
Далека горја,
У плаветној измаглици
Сутона,
Сневају сетан сан!
*
Духовна Светлост Велике Мааје
Прожима сва бића сушта
У свим световима
*
Из дубине Пра-Суштаства
Извире живот вечан,
Под окриљем Велике Мааје,
Која и у сну сна
Нада мном, гле, бдије!
*
Пра Биће Сушто
.
Јовици Крсмановићу, песнику и сневачу из Ариља,
који и будан снева дивоте звезданих јата.
.
На Сваруновим валима
Звездане тишине
У шутњу упловљава
Пра Биће моје
.
Озарено Пра Свешћу
Мајке од Светлости
.
С ону страну јавног
Појавног и збиљског
И далеко иза
Обзорја збивања
.
Подно Вршачког горја, у сутон вечерњи,
у месецу кад се банатским пољима жита жању, 2011.
