Свет се у чуду нађе,

армија моћи прегази пола света

у току ноћи,

опет никоше логори смрти,

опет пламен гута и отима

од живота.

.

Пепео је загрцнуо грла,

ноздрве мирисе згаришта дишу,

руке немоћно ордење Обилића

ваде из ватре,

јер све ће урлик да сатре

онога тамо што постави

пред себе мету да настави

мржњу започету и свет опет сруши

па да темеље нове прави

у ропству и тмуши.

.

Тако је отац Прохор,

чврсто одан вери,

стигао пред ископану јаму

где су га чекале звери.

То је крвнику освета мала,

Матхаузен добија новог станара,

тамо ће моћи кроз димњак ужаса

да пева нова опела без олтара.

.

Чује се вика и прозивка,

помилуј раба твојеа

Десимира, Ратка, Благоја,

Душана, Божидара, Спасоја…

Говорите, браћо, говорите,

казујте најлепше српске речи.

Hinaus! Schnell!

И осу шрапнелом стрељачки вод,

испред њих дубока рака,

разлеже плотун пушака,

а доктор Јунг, иако млад,

увати пушани склад

па сваком у чело

по једним метком

очита опело.

.

Иако се Богу душа сада даје,

прозивка имена не престаје,

дужан сам, неко викну,

нека ти је опроштено,

грешио сам, опрости Боже,

и ви браћо,

сви смо грешници и на земљи

путници и ходочасници.

.

Али Бог је послао у логор смрти

људе гордога стаса,

па Матхаузен није могао

људски род затрти,

остаде његово чемерно име

да подсећа  на катаклизме.

.

Огњеној Марији црква се поново диже.

Оцу Проору и српском роду

Бог опрашта сва недела

Која су овим делом

пред њим искупила.

Фото: Логор Маутхаузен; Википедија