Душица Милосављевић: Сутра


Данас је време променило смер,

нема више ноћи ни дана, вечери,

само јутра по којима се купају облаци,

све време,

тешко се живот привикне на сутра,

јер и када спава прате га јутра

и пита се да ли уопште постоји сутра,

а јутро све је!

.

По јутру се дан познаје, а дана нема ,

можда га буде након јутра,

пита се човек мислећи да је сутра ,

изгубило се време, које не постоји!

Он је навикао да броји, све броји ,

и боји се, боји, боји

онога на шта навикао није!

.

Спреман да се крије,

под земљом дубоко јер тама му фали,

и тако ће себи баланс да направи

навикао тако!

.

А јутро му се смеши и нуди му светлост

и пита га зраком шта ће са њим бити

када пресели се тело

у вечне животе где тама не постоји,

да ли ће тада престати да броји

секунде живота на измишљеној скали!

.

Човек се насмеши јер мора да се шали

овај зрачак немиран што га из сна буди!

Али се замисли у дубини сопства

да истину му рече ово ново сутра,

у даљину погледа и мисаоно рече :

“ Благословена будите свака нова јутра!“

из које спасисмо се ми!

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s