Ти јеси мој брат зато што си човек и обојица смо синови Духа Светога; исти смо и сачињени од исте земље.

Ти си овде да ми будеш супутник на животном путу и помоћ у спознавању

скривене Истине. Ти си човек и, стога, љубим те као брата.

Можеш о мени говорити што желиш, јер Сутра ће те однети и подастрети твоје речи као доказ на своме суду и завредит ћеш правду.

Можеш од мене однети све што поседујем, јер моја грамзивост беше та која потицаше згртање добра и, ако ће те то учинити сретним, предајем ти своја добра.

Можеш ми учинити што желиш, али нећеш моћи дотаћи моју Истину.

Можеш пролити моју крв и спалити моје тело, али не можеш убити нити повредити мој дух.

Можеш оковати моје руке ланцима и на моје ноге ставити негве, затворити ме у мрачан затвор, али нећеш моћи заробити моју мисао, јер она је слободна попут даха у пространом небу.

Ти си мој брат и ја те љубим. Љубим те клањајући се у твојој цркви, клечећи у твојем храму и молећи у твојој џамији. Ти и ја и сви, деца смо једне религије, јер различити су путеви религија тек прсти љубеће руке Највишега Бића, пружене свима, пружајући пуноћу духа свима, стрепећи хоће ли је прихватити сви.

Љубим те због твоје Истине, роñене из твога знања; оне Истине коју ја не видим због својег незнања. Али ја је поштујем као Божје дело, јер она је дело духа.

Твоја и моја Истина сусрест ће се у надолазећем свету и заблистати као мирис цвећа, стапајући се у једну, целу и вечну Истину, сачувану и живућу у вечности Љубави и Лепоте.

Љубим те јер си слаб пје него постајеш јаки угњетавач и зато што си сиромашан пре него постајеш пожудно богат. Зато лијем сузе и пружам ти конак; и негде у позадини својих суза видим те у загрљају руку Правде, како се смијеш и опрашташ својим мучитељима. Ти си мој брат и ја те љубим.