Најкраћи пут од тебе к теби јесте Бог, и у њему и кроз Њега твоји ближњи.

У Богу нико није далеко. Гледани из Бога, сви су људи наши ближњи, јер су сви боголики, иако више или мање унакажени.

Нико не зна себе као што треба знати, ако није Богом дошао себи. Оно што је у мени, само је онда на корист мени самом, када је на корист мојим ближњима.

Отуда је прави хришћанин онај који живи ради ближњег и у ближњима.

Нежна молитвена саосетљивост према палом брату, и карање с љубављу и лечење с љубављу, ето еванђелског лека, еванђелске епитимије.

Кад је човек велики? Како човек постаје велики пред Богом? Служећи другима.

Шта је главно у закону Христовом?  Ово: љубављу се оваплаћавати за друге, остајући при томе сав свој, сав Христов. Закон те оваплотљивости је закон анђелски. Из љубави се хришћанин саоваплоћује ближњима, оваплоћује у њих, да би их привео Господу Христу и увео у живот еванђелски.

А.Ј.П: “Азбучник богочовечних мисли“