Један корак, па други, па  трећи…

Неко некоме дође, неко од некога оде.

И тако дан за даном, година за годином,

ћутање за ћутањем.

И теби и мени су долазили и одлазили.

И ти и ја смо одлазили и долазили.

И увијек нам кажу – живот је то

и да долазак осмијех носи, тугу ломи,

док одлазак на тугу слути.

Мора ли осмијех туга да смијени?

Зато увијек с осмјехом ка срећи корачам,

један корак, други, трећи…

И ја – долазим, а ти?