Вукица Морача: Разговор са Богом
„Иже јеси на небеси“ дргаги мој Оче,
Тешко ми је и не могу више ни педаљ прећи,
Помози ми и удаљи непријатеље моје,
Пусти ме да уживам у миру и срећи.
.
Бог: драги мој Сине, ниси све разумео.
Сам си изабрао овај живот да би се калио.
Бирао родитеље, бирао пријатеље,
Догађаје, искушења, непријатеље.
.
Драги свемогући Боже, много ми је тешко,
Мало пара, још мање љубави,
Здравље бежи од мене а болести ко пијавице,
Све што крене да се решава негде се заглави.
.
Бог: драги мој Сине много си слаб.
Био си златни непобедиви витез,
Сламао непријатеље и срца жена,
Стратешки мерио сваки потез.
.
Драги свезнајући Боже помагај одмах,
Спрема се несрећа и опет рат.
Оскудица, бежанија, немаштина-
Удариће опет на брата брат.
.
Бог: драги мој Сине, преслаба душо,
.Знаш ли колико је мени требало да све упарим
Осмислим свима сценарио у исто време,
Зло створим и осилим, а на добро ударим,
.
Да би сви имали разне задатке,
Обично тешке, а ретко кад лаке,
Да бих вас обучавао и вежбао,
Све сам вам алате и способности дао.
.
Мени је као оцу и створитељу,
Још теже да вас храбрим и гледам,
Смишљам догађања, борбе и поразе,
Али не бих сада да се предам.
