Драган Симовић: Плаветна горја у даљини сутона (3)


Тихујем и снујем

У шутњи светова

С ону страну

Великога Ума

*

Дивотне си светове створила,

Велика Мајко, Душе Велики!

*

Велика Мајко, Маајо Дивотна –

Душо одуховљена, Душе одушени!

Исцели и спаси, и узвиси,

Све ближње моје

И све ине!

*

Отварају се, у поноћ,

Велике Двери

Од Светлости.

*

У врту за тиховање, гле,

Сневам дивотне сне

О Љубави Велике Мааје!

*

Велика Мааја, гле, исцељује

Душу Мајке Земље!

*

Госпо од Светлости,

Љубави моја,

Исцели срце моје!

*

Пра Сневач

Светлани Вујовић, словенској вили из Ужица,

која се посветила лепотама Душе и Духа.

.

Путовах

И до најудаљенијих

Звезданих јата

.

У сновима својим

.

И познах све

Што се познати може

У свим световима

.

И видех

Да је све то

Само сан

.

У сновима својим

.

Које и будан

Сневах

Без сврхе

.

На водама Словенског Истера,

у месецу кад багрем цвате, 2011.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s