Горан Лазаревић Лаз: Сутра не постоји


Сутра не постоји, гласно ћутиш

дах се расипа низ прсти вреле

грабиш то јутро као да слутиш

мој нестан трајни и ноћи свеле

.

срели се јесмо спојем у једно,

варљиво ништа, на небо личи,

љубав је оно последње вредно,

махнити немир у вечној причи

.

звезда кад згаси ватрени траг

на хоризонту растка се слика

нестајем, а опет остајем драг

.

у много других прозор мог лика

Са оне стране, у несаништу

тугују усне што тебе ишту

Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s