Уткај ме
У јастук скројен
Од звука виолина
Да заувек
Само твоја будем
И теби се
Као цвет отварам,
Док ме дотичеш
Колутом осмеха твог.
Овесели јутра тмурна
Цвркутом птица,
Спаси од оштрих муња,
Смири свадљиве ветрове
У крошњи.
И речи топле
Као сламу распируј
Док избацујеш кишу
Из очију мојих
И враћаш светлост
Која је давно нестала,
Одлетела на крилу
Сањивог ветра.
И на крају загрли ме
Јер загрљај твој
Закључана су врата
Испред којих ће остати
Сви моји страхови и туге.