Ти си мој брат, али зашто се препиреш са мном? Зашто насрћеш на моју земљу и покушаваш ме подјармити како би задовољио оне који чезну за славом и влашћу?

Зашто напушташ своју жену и децу, следећи Смрт у удаљену земљу, да би

удовољио онима који славу купују твојом крвљу а високе почасти сузама твоје мајке?

Је ли част човеку убити брата човека? Ако сматраш да је то част, нека то буде

један чин поштовања и изгради храм Каину који је усмртио свога брата Авеља.

Је ли самоодржање први закон Природе? Зашто те, онда, Грамзивост пожурује на саможртвовање само зато да би тиме постигла свој циљ – повредила твоју браћу?

Чувај се, брате мој, вође који збори: „Љубав постојања обавезује нас да људе

лишимо њихових права!“ Ја ти, пак, зборим овако: Штитити права других

најплеменитији је и најдивнији чин човеков; ако моје постојање захтева од

мене да убијам, смрт ми је тада часнија, и ако не могу пронаћи некога ко би

ми, убивши ме, одбранио част, нећу се либити сам себи да одузмем живот за љубав Вечности, пре него Вечност дође сама.

Себичност је, брате мој, узрок слиепој надмоћи, а надмоћ ствара кланство, а

кланство ствара ауторитете који воде неслогама и подјармљивању.

Душа верује у моћ знања и правде над мрачним незнањем; она негира

ауторитет који се удружује с мачем како би бранио и оснажио незнање и угњетавање

– онај ауторитет који је уништио Вавилон, протресао темеље Јерусалима и

оставио Рим у рушевинама. Онај који је људе навео да великане називају злочинцима;

писце да пљују њихова имена; повесничаре да повезују приче о њиховој

нечовечности како би добили похвалу.

Једини ауторитет који признајем јесте знање о чувању и мирном признању

Природног Закона Правде. Коју то правду власт следи убијајући убојицу? Затварајући провалника?

Насрћући на суседну земљу и поробљавајући њен народ?

Шта правда мисли о власти под којом убица кажњава онога који је убио, а

лопов осуђује онога који краде?

Ти си мој брат и ја те љубим; Ђубав је правда свим својим достојанством и

свом својом снагом. Да правда није подржала моју љубав према теби, не

гледајући ком племену или заједници припадаш, био бих варалица која прикрива ружноћу себичности спољашњим покровом чисте Љубави.