Драгош Павић: Рајски вртови
Живот је трајање
који носи јаде
у понору суза
сваки уздах, јецај
као да нас пита
у чему је тајна
..
Породично гнездо
не свија се више
разорено блуди.
Унутрашњи вулкан,
пламена грдоба,
тера нас на патњу
у срцима нашим
препуњеним јада
покидане струне.
.
Све адске дубине
прогутаће тада
па ће тако заувек
нестанути нада.
Покосиће земљу
као косац поље
само ће нам ОНА
са Исусом сином
надахнути веру
приближити Богу.
.
С опроштењем греха
споменик ће дићи
освештатаће цркве
и њене олтаре
а новом човеку
што ће потом доћи
донеће му радост
и бистре изворе
нове божје вере
за рајске вртове.
Д:П: ??Небеска звона“

Фото: Богородица; Википедија