Нада Матовић: Острог


Одахните, груди, у овој слободи,

што моћима својим све исцијели

на овој висини гдје сам Господ бдије,

Василије Острошки Свети.

.

Поред тебе душа је слободнија

на висини испод литица и платија

нигдје није боља и нигдје топлија.

Ту мир пјева пјесму која душу грије.

Из камена тог свјетлост види се,

пред тобом свако Богу моли се.

.

Гле, ноћ тиха броди и одором меком,

Теби људи хрле, мошти твоје

душу посебном благошћу грле.

И ја чујем како у Царству небеском,

пред олтаром светим

пред олтаром светим за неког се Богу моли.

.

Ово није вјетар са високих страна

нико не чује ни вјетар ни кишу,

Ово није грмљавина са високих страна,

дан поред тебе је најљепши на свијету,

вјером помажеш свима

и малим и великима.

.

Док тамо далеко, за врхове оне

што се к небу дижу као знамен свети,

свечано и мирно јасно сунце тоне,

и као златна круна спрам истока трепти.

У близини твојој у човјеку препород се рађа,

врата твоја отворена су свима.

.

Замишљам тај сјај,

сваког трена што лијечи сваку муку љуту.

Хвала ти, Василије Свети,

за све што сигурно нијесам могла ни снити.

Теби ћу се увијек молити,

док има ме,

моје срце обливаће топлота Твоја.

.

Овдје у слободи близу Бога стојим,

не мислим на оно што давно бјеше,

јер ти чистиш све оно што лоше је.

Када у тебе гледам,

осјећам слободу сваког дјелића свијета.

Фото: Манастир Острог; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s