Мира Видовић Ракановић: Тама


Тетурам по распореним

утробама улица

Иза мене се вуче

сусрет старији од нас

У уловљеној шкољки

чувам успомене

Сунце се церека

руши се поподне

Вода уморна

од прљавштине

Из грла излазе

запенушене речи

Спушта се вече

тама заудара

Зеницама ока

гризем Месец

Векови пролазе

у секундама

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s