Мира Видовић Ракановић: Тама
Тетурам по распореним
утробама улица
Иза мене се вуче
сусрет старији од нас
У уловљеној шкољки
чувам успомене
Сунце се церека
руши се поподне
Вода уморна
од прљавштине
Из грла излазе
запенушене речи
Спушта се вече
тама заудара
Зеницама ока
гризем Месец
Векови пролазе
у секундама
