Ослушкујем чаробну тишину таме,

да ми је да ме собом стопи.

Удишем светлоноше небеске,

да ми је да ме пригрле

сестрица бих да сам.

.

Молитвом земљу блажим

да ме пусти да се

винем,

капима тихе лепоте

расплинем.

.

Бих да се поново родим

умивена тобом,

зоро моја

незнана.

.

Поклањам ти ову ноћ

освештану

даљином, без препрека.

Учини ноћас да те осетим близу

без речи, без додира.

Помилуј ме собом

уби ме туга нека!

С.Ђ: “Дар употпуњења“