Авај, Боже, и Ти право нећеш:

што ми драгог не створиш у цвеће?

Ил’ у цвеће, ил’ у какве траве

-да га ставим испод моје главе?

Кад ја спавам, нека ми мирише

да ми срце више не уздише,

да ми срце не пуца од јада

као земља усред летњег дана.

Драгога ми руке на сан дођу,

а ме грле докле ноћи прођу.

“Мој драгане, растави ме с’ мајком,

или с’ мајком, ил’ с’ кошуљом танком!“

.

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић