Рефик Мартиновић: Птица ругалица
Долази у вечери ране
у сутонима румених даљина
кад тишине заћуте
сакривена у сенкама
раскриљене крошње
старе липе
и отпочиње своју поезију
и неке давно познате акорде
да ми нирваном празни сузе
песмом да ми боји сећања
која годинама таворе
на дну успаване душе.
.
Певај птицо ноћас
твоје рајске песме
буди забораве
и угашене туге
оживљене у мирису липе
и твојим двозвуцима
ноћас ћу направити гнездо
поред твога
да те слушам до зоре
спустићу небо
испод твојих крила
и успавати реку
и младе јасике
које дремају
и чувају твоје вале.
.
Ево силазе и звезде
да умију лице
водом испод камена
трепере као голубице
кад у трептајима сунца
прхутом беже
испред јастребова.
.
Не терајте
птицу ругалицу
она само љубав дозива
дарујући је глувој ноћи
и тишинама које самују
и мојој чежњи која немиром
шлуша дивне мелодије
…и оне друге
с оне стране дуге
и оне пуне радости и туге
и оне које се пишу
кад даљине ћутањима дишу
и кад липе миришу
и чекања уздишу
и оне тужне
кад падају јесење кише
и оне које не волим
кад ниси моја више.
Не терајте птицу ругалицу
она само љубав зове.
